Skandinavski projekti na klimavim nogama, pustinjska oluja spremna da sruši svetski poredak

Za razliku od fudbala u kome je i pre pojave Saudijaca bilo novca u izobilju (dobro, ne baš tolikog), rukomet je na globalnom planu bio u velikoj krizi. To traje godinama. Posle kraha nekada moćne španske Asobal lige, gašenja giganata Sjudad Reala, Atletiko Madrida, Portland San Antonija, najavljenog stezanja kaiša u najvećem klubu na svetu Barseloni, finansijskih problema poljskog Kjelcea, drastičnog smanjenja budžeta u Francuskoj, pa i Nemačkoj posle pandemije korona virusa, rukometni zaljubljenici ponadali su se skandinavskom procvatu.

Mesecima se pisalo o čudu iz Trondhajma, o rađanju norveškog diva Kolstada. Dolazak sjajnog trija reprezentacije Vikinga, Sandera Sagosena, Gerana Johanesena i Magnusa Abelvika Reda iz najjačeg šampionata na svetu Bundeslige, najavio je velike domete, ali i pre prvog treninga za narednu sezonu počeo je finansijski kolaps. Projektovan budžet od oko 7.000.000 evra, od toga na plate igrača i osoblja oko 5.500.000 nije mogao da se realizuje u zemlji blagostanja (kriva je intervencija Rusije u Ukrajini, kao što kažu u saopštenju norveški šampion), pa su igrači morali da se odreknu čak 30 odsto plata za ovu i 20 za narednu sezonu.

Jasno je da i taj rukometni projekat osuđen na propast. Osim Nemačke i Bundeslige koja i dalje odoleva, još samo državni projekti u komšiluku kao što su Vesprem i PIK Seged u Mađarskoj nemaju probleme i mogu da računaju na godišnje budžete veće od 10.000.000 evra. Pokušali su bogati Katarani da upumpaju milione u Pari Sen Žermen, da bude sekcija moćnog fudbalskog kluba iz Grada svetlosti, ali ni zvezde Nikola Karabatić, Mikel Hansen, Sander Sagosen, pre i Tijeri Omeje, Luk Abalo, nisu doneli najvredniji pehar Lige šampiona iz Kelna, kao što to nije uspelo ni Nejmaru, Kilijanu Embapeu i Lionelu Mesiju.

Prošle sezone je budžet Svetaca pao sa 18.600.000 evra na 12.000.000 i to bruto, a zna se da su u Francuskoj ogromni porezi teraju najbolje rukometaše iz lige. Poslednje dve godine desio se pravi egzodus reprezentativaca Galskih petlova – odlasci Nedima Remilija, Benoe Konkua, Dilana Naija, Uga Deska, Vensana Žerara, ranije i Melvina Ričardsona, Ludovika Fabregasa...).

Kolstad - Potemkinovo skandinavsko selo: Doveo Sagosena, poklonjena mu Liga šampiona i odmah finansijski kolaps

Arapi prave bum i u rukometu: Gomes dobio 900.000 evra po sezoni

Kao grom iz vedrog neba je u utorak stigla vest da je Portugalac Andre Gomes iz nemačkog Melsungena prešao u saudijsku Al Safu za godišnju platu od 600.000 evra osnovno, koja bi mogla da dostigne sumu od 900.000. Iako se radi o odličnom beku, najboljem igraču svoje reprezentacije, ne spada u svetski krem, nije u Top 20 rukometaša današnjice. S tim novcem, ako računamo ovaj viši iznos sa bonusima, bio bi najplaćeniji rukometaš na svetu. Bild piše da je u Melsungenu imao 500.000, ali bruto. Plate u rukometu nisu transparentne kao u fudbalu ili košarci. Recimo u Nemačkoj ili Francuskoj možete da znate budžete klubova, ali ne i koliko zarađuju igrači.

Menadžer Portugalca Ates Elke potvrdio je transfer bombu u svetskom rukometu.

„Mogu da potvrdim da Andre Gomes ide u Saudijsku Arabiju. Naravno, ne mogu da govorim o pojedinostima, ali Arabija nije samo privlačna za fudbalere“, rekao je Elke.

Nedugo posle informacije uvek dobro obaveštenog Bilda, Al Safa je na društvenim mrežama potvrdila ovaj transfer.

Javna je tajna bila da je najveću platu u svetu rukometu do prošlog leta imao Mikel Hansen u Pari Sen Žermenu. Pominjala se suma od 1.500.000 evra. On je bio jedini igrač koji je probio tu magičnu sumu koja se piše sa sedam cifara. Navodno, blizu nje je bio i Nikola Karabatić, rukometni G.O.A.T. Danski bombarder nije više u redovima Parižana, sada igra za manje u danskom Olborgu, pa trenutno u svetu rukometa ne postoji igrač s platom većom od 1.000.000 evra, u neto iznosu.

Ovaj transfer mogao bi da bude okidač i za ostale rukometaše da pohrle po novac u zemlju koja je ovog leta napravila pravi bum u fudbalu. Kristijano Ronaldo je zimus povukao nogu prelaskom u Al Nasr iz Rijada, a zovu miliona nisu odoleli ni Karim Benzema, Roberto Firmino, Sergej Milinković Savić, Engolo Kante, Eduar Mendi, Rijad Marez, Kalidu Kulibali... Spremaju se i Sadio Mane, Pol Pogba, možda i Aleksandar Mitrović...

Saudijci žele u narednih desetak godina da organizuju Svetsko prvenstvo u rukometu. Zainteresovani su za planetarne šampionate 2029. i 2031. Ovog januara na SP u Švedakoj i Poljskoj na kormilu ove selekcije bio je Danac Jan Pitlik, koga je prošlog meseca na kormilu zamenio crnogorski stručnjak Zoran Kastratović.

Gomes je sigurno najzvučnije ime koje je stiglo dosad u ovu bogatu azijsku zemlju. Šuška se da ponudu da karijeru nastavi u Saudijskoj Arabiji ima i Petar Nenadić. Najbolji srpski rukometaš u poslednjih pet, šest godina je slobodan u izboru nove sredine pošto je završio kratkotrajni boravak u Pari Sen Žermenu, posle raskida ugovora sa Vespremom.

Ovog leta, klubovi iz Saudijske Arabije doveli su mnogo igrača iz Evrope, ali i iz Egipta. Brazilac Leonardo Dutra je iz Vardara prešao u Al Ahli. Gomesov novi klub doveo je iz egipatskog giganta Zamaleka iskusnog čuvara mreže Karima Hindavija. Al Huda je iz španskog Logronja angažovala Brazilca Lusijana Silvu i portugalskog desnog beka Žorža Silvu... Sve su to manje poznati rukometaši, Gomes je ubedljivo najveće ime.

Decenijama rukomet pokušava da se izmesti malo iz Evrope, ali bez uspeha. Ovaj sport je veoma popularan na severu Afrike, u Egiptu i Tunisu. Bilo je pojedinačnih odlazaka nekih poznatih imena, pre svega u zemlju Faraona, ali to je bilo kratkog daha. Uglavnom najbolji egipatski rukometaši kao što su bekovi Omar Jahija i Jehija el Dera brane boje klubova u Evropi. Obojica su u Vespremu kod Momira Ilića.

Sjajna vest iz Beča: Vojvodina direktno u Ligi Evrope

Vojvodina napredovala za 60 mesta, sada je 29. klub u Evropi

Miloš Kos – srpski bombarder i Đeronin adut već za EP u Nemačkoj

Činilo se da će Katar da bude rukometna Meka za najbolje rukometaše današnjice. Ova zemlja je 2015. godine „skockala“ reprezentaciju koja je bila vicešampion sveta na domaćem terenu, a glavne zvezde bile su nekadašnji golman naše zemlje Danijel Šarić i Crnogorac Žarko Marković. Odlazili su sporadično neke zvezde tamo i pre, kao što je bio čuveni Islanđanin Olafur Stefanson. Godinama je i to splaslo, pa nema velikih ulaganja u zemlji koja je prošle godine organizovala Mundijal u fudbalu. Ostao je samo na kormilu verovatno najveći trener u istoriji rukometa, Španac Valero Rivera za „masnu“ platu.

Dagur Sigurdson (©Reuters)

Zanimljiv je i slučaj Islanđanina Dagura Sigurdsona koji je i dalje na kormilu Japana. Pokušali su u ovoj državi da naprave bum, da budu konkurentni na Olimpijskim igrama pre dve godine u Tokiju, ali kao što velika ulaganja u kineski fudbal nisu doprinela da se reprezentacija podigne, tako ni Japanci sa Sigurdsonom nisu napravili veliki korak napred. Islanđanin se proslavio u Nemačkoj, osvojio je sa Fukse Berlinom Kup ove zemlje 2014. godine, tadašnji EHF Kup (sadašnju Ligu Evrope, drugorangirano takmičenje) 2015, sa Nemcima bio šampion Evrope u Poljskoj 2016, iste godine i bronzani na Olimpijskim igrama u Riju, a onda je šokantno u zenitu karijere otišao da bude selektor Japana. Naravno, i ovde je novac bio ključni. Pisalo se o godišnjoj plati od 700.000 evra, što nijedan stručnjak u Evropi nije imao kako na klupskom, tako i na reprezentativnom planu.

Poslednjih godina, Kuvajt je poznat kao platežno dobar, ali daleko od toga da zvezde iz Evrope hrle u tamošnji šampionat.

Naravoučenije – fudbalerima nisu toliko potrebni saudijske stotine miliona evra (snaći će se fudbaleri za buduća pokolenja i bez Al Itihada, Al Nasra, Al Hilala, Al Ahlija...), ali rukometašima i te kako će da prija otvaranje novog tržišta van Starog kontinenta.